Prehrambena Industrija - Srbija

Ečki šaran za EU

Ečki šaran je poznat evropskom tržištu. I u drugim ribnjacima očekuju da će uskoro moći da izvoze. U Vojvodini je oko sto hiljada hektara pod slatinama i drugim neplodnim zemljištem koje bi moglo da se iskoristi za izgradnju ribnjaka.

Prošle jeseni, Srbija je dobila dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina na tržišta Evropske unije i Ruske Federacije. Šarani iz ribnjaka Ečka, od pre nekoliko dana, odlaze na tržište Austrije. I u drugim ribnjacima očekuju da će uskoro moći da izvoze.

Zaposleni u Ečki su, zajedno sa Upravom za veterinu, za samo četiri meseca uradili sve što im je bilo potrebno za izvoz šarana u Evropsku uniju. Tako se prvi put riba iz tog ribnjaka našla na tržištu zapadne Evrope.

"Samo sa jednim kupcem iz Austrije imamo ugovoreno hiljadu tona, a planiramo da izvezemo 1500 tona na tržište unije. Cena je 2,3 do tri evra, u zavisnosti od zemlje do zemlje", kaže Nenad Radulović, iz ribnjaka "Ečka" kod Zrenjanina.

U Vojvodini ima sedamdesetak ribnjaka koji se nalaze na 13 hiljada hektara, u kojima se godišnje proizvede oko 15 hiljada tona šarana.

Bratimir Radenović, iz ribnjaka "Vršački ritovi", kaže da većina ribnjaka ima nivo proizvodnje koji omogućava nesmetan izvoz u zemlje EU i poseduje sertifikate HASAP i ISO 9001 i 9002.

Izvoz može da poveća proizvodnju

U Upravi za veterinu navode da su vlasnici ribnjaka obavezni da dokažu ispunjenost standarda u celom procesu proizvodnje, ako hoće da izvoze u Uniju.

"Ukoliko se pozitivno proceni ispunjavanje standarda, taj objekat se može naći na listi i može isporučivati svoje proizvode na tržište Evropske unije", kaže Siniša Kotur iz Uprave za veterinu.

U grupaciji za ribarstvo Privredne komore Srbije tvrde da izvoz može da poveća proizvodnju ribe u ribnjacima, ali da je neophodno i da im se smanje opterećenja koja im nameće država.

"Jako je bitno smanjiti dažbine, smanjiti vodni doprinos, koji na neki način ugrožava našu proizvodnju. Na kraju, kredite učiniti povoljnim za sve proizvođače ribe", kaže Mirjana Mišćević iz Privredne komore Srbije.

U Vojvodini je oko sto hiljada hektara pod slatinama i drugim neplodnim zemljištem koje bi moglo da se iskoristi za izgradnju ribnjaka. Stručnjaci kažu da je za podizanje hektara šaranskog ribnjaka potrebno pet hiljada evra. Uloženi novac bi se brzo isplatio.